Now Reading
Култура сећања: На Кајмакчалану

Култура сећања: На Кајмакчалану

Група Шапчана, међу којима је и дописник “Српских новина“, посетила је место чувене битке

ПИШЕ: Драган ТОПАЛОВИЋ

Минулог септембра навршило се тачно 103 године од најкрвавије победе српске војске у Великом рату, битке на Кајмакчалану. Кајмакчалан је највиши вис планине Ниџе, која се онда налазила на граници Србије и Грчке. Тог септембра, 1916, српска војска је први пут после Албанске голготе ступила на тло Србије.

Цело ово подручје, на невероватних 2.521 метара надморске висине, је једно огромно стратиште наших дедова и прадедова, српских ратника на Солунском фронту. Нема села и црквишта у околини ове планине (а о шумама да и не говорим) да нема неко гробље из овог доба.

Трагајући и распитујући се за судбину двојице својих прадедова, који своје кости оставише на територији македонског бојишта, стигао сма до ових светих места.

Не може човек бити равнодушан пред призорима толиког броја људских скелета, када уђете у костурнице где су похрањени посмртни остаци ових див-јунака.

Видео сам и Наталијину рамонду – јединствени, самоникли цвет, који на целом свету расте једино овде, на обронцима планине Ниџе, и то из ратничких гробова. Чланови војног савеза ,,Велике Антанте“, установили су значку (или брош) у облику овог цветића. Сваког 11. новембра, кад се обележава Дан примирја у Првом светском рату, ово обележје се дели и качи на леву страну груди.

Овај цветић називају и Феникс. Он има невероватну природну могућност да се уз мало влаге и сунчеве светлости, иако потпуно увео, регенерише и оживи, враћајући се у првобитно стање свежине. Оживљава баш као Феникс из пепела, односно, баш као српска војска после страдања по беспућу албанских планина 1915.

See Also

Ово цвеће је посвећено Србима, јер су после огромне голготе и библијског страдања у Великом рату успели да се опораве, оживе и победе свог непријатеља, ослобађајући притом своју Отаџбину из које су насилно пре тога потиснути и истерани.

Ово цвеће је име добило по Краљици Наталији Обреновић, па га називају Наталијина Рамонда. Нико га на обронцима планине Ниџе и Кајмакчалана никад није посадио. Само је ту никло и процветало из гробова српских родољуба, који ту на том месту оставише своје кости.

Народ га је прекрстио у цвет звани Заспанка.

“Српске новине“, гласило ОСЧ “Равна Гора’, Чикаго, 1. октобар 2019.

What's Your Reaction?
Excited
0
Happy
0
In Love
0
Not Sure
0
Silly
0
View Comments (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published.

© 2020 Погледи Крагујевац. Сва права задржана.

Scroll To Top